До Балканских ратова (1912.—1913.) српски народ је живео у четири државе: Србији, Црној Гори, Угарској и под Турцима, а под управом шест разних црквених јурисдикција.
30. августа 1920. године, проглашена је поново Српска Патријаршија, а за Патријарха је изабран тадашњи митрополит Србије Димитрије. После њега на трону српских патријарха били су: Варнава, Гаврило, Викентије, Герман и Павле. Од 22. јануара 2010. нови Патријарх је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
Титула Патријарха је Архиепископ Пећки, Митрополит Беградско-Карловачки и Патријарх Српски.
Двор Патријаршије, грађена од 1932. до 1935. године,
по пројекту руског архитекте Лукомског.
Организација и устројство Српске православне цркве
Седиште Патријаршије је у Београду, где је и врховна власт Цркве. Највиша црквена власт је Свети Архијерејски Сабор. Извршна власт је Свети Архијерејски Синод.
Српска православна црква данас обухвата 35 Епархија, четири Митрополије и једну Архиепископију:
Дабробосанска (Митрополија)
Црногорско-приморска (Митрополија)
Загребачко-љубљанска (Митрополија)
Православна охридска (Архиепископија)
Будимска
Епархија диселдорфска и све Немачке
Аустралијско-новозеландска (Митрополија)