Богослужења / најаве
    Парохија
    Свештеници
    Новости из отаџбине
    (Космет)
    Историја српске цркве
    Верске теме
    Календар
    Линкови
    Контакт
    Опис пута
    Импресум
    
    » deutsch

25.02.

Covic: Bez standarda nema razgovora o statusu Kosova i Metohije

Ja ne mogu a da ne ponovim da su uslovi u kojima zive Srbi i ostali nealbanci u Pokrajini nedopustivo losi. Na to nedvosmisleno ukazuje i poslednji izvestaj Generalnog sekretara o situaciji na Kosovu i Metohiji i ja bih ovom prilikom zeleo da se zahvalim Specijalnom predstavniku sto je, i pored agresivne albanske i medjunarodne kampanje da se dostignuca novoizabranih privremenih institucija lokalne samouprave prikazu u neobjektivno povoljnom svetlu, principijelno insistirao da ni jedan od standarda nije ni blizu da se ispuni.

Postovani gospodine predsedavajuci,
Ekselencije, dame i gospodo,
Dozvolite mi da Vas pozdravim u ime Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Srbije i izrazim zadovoljstvo sto imam priliku da ucestvujem u danasnjoj sednici Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.
Ja sam do sada u vise navrata pokusao da skrenem paznju ovom Savetu na los polozaj srpske i ostalih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji, koji cesto nije na pravi nacin prikazivan u zvanicnim izvestajima koji su stizali iz Pokrajine. U razgovorima koje sam u poslednje vreme imao sa medjunarodnim zvanicnicima, zamereno mi je da je svet umoran od stalnog vracanja na ovu temu, da Kosovo i Metohija nikad nece biti Svajcarska kada su u pitanju standardi modernog demokratskog drustva i da je neophodno da Beograd promeni svoj pristup kako bi uspeo da se ukrca na voz koji izlazi iz stanice, sa njim ili bez njega.
I po cenu da mi opet zamere, ja ne mogu a da ne ponovim da su uslovi u kojima zive Srbi i ostali nealbanci u Pokrajini nedopustivo losi. Na to nedvosmisleno ukazuje i poslednji izvestaj Generalnog sekretara o situaciji na Kosovu i Metohiji i ja bih ovom prilikom zeleo da se zahvalim Specijalnom predstavniku sto je, i pored agresivne albanske i medjunarodne kampanje da se dostignuca novoizabranih privremenih institucija lokalne samouprave prikazu u neobjektivno povoljnom svetlu, principijelno insistirao da ni jedan od standarda nije ni blizu da se ispuni.
Izgovor za ovakvo stanje ne treba traziti ni u kosmetskim Srbima ni u Beogradu, vec u opstem ambijentu koji vlada u Pokrajini, a koji odlikuje nedovoljna politicka zrelost lidera vecinske zajednice. Navescu nekoliko primera koji veoma jasno opisuju kosovsko-metohijsku realnost:

- Skupstina i Vlada Kosova i Metohije nisu istinski multietnicke;

- nema zastite nealbanskih zajednica od majorizacije;

- nema strategije za resavanje velike nezaposlenosti i ekonomskog oporavka;

- Srbi i ostali nealbanci nemaju mogucnost zaposljavanja u javnom sektoru;

- nema elementarne bezbednosti za Srbe i ostale nealbance, cija se sloboda kretanja svodi na „humanitarni autobuski prevoz“ i „voz za slobodu kretanja“;

- nastavlja se nezakonita privatizacija koja predstavlja osnovu za dalje etnicko ciscenje Srba i ostalih nealbanaca ekonomskim merama;

- stalni napadi i incidenti usmereni protiv Srba, koji nisu izolovani, ne nailaze na osude i efikasne mere od strane lokalnih politickih rukovodstava;

- Srbi i ostali nealbanci nemaju nikakva jezicka prava;

- nastavlja se pljacka srpske imovine, bez zastite od strane lokalnih vlasti i policije;

- nema povratka prognanih i raseljenih, a nema ni napora za ozivljavanje povratka;

- nijedna opstina na Kosovu i Metohiji nije uradila svoj plan ni strategiju povratka;

- nema obnove srpske kulturne bastine, za sta se neosnovano okrivljuje Srpska pravoslavna crkva;

- na Kosovu i Metohiji i dalje caruje organizovani kriminal u svim svojim oblicima, koji je, ne samo multietnicki vec i multinacionalni;

- Kosovski zastitni korpus predstavlja osnovu za obuku albanskih ekstremistickih grupa spremnih za nasilje; pripreme KZK za funkciju vojske predstavljaju direktno krsenje Rezolucije 1244;

- poverenje srpske i ostalih nealbanskih nacionalnih zajednica u politicki i administrativni sistem na Kosovu i Metohiji gotovo da ne postoji; potpuno im je onemoguceno angazovanje u svim politickim procesima jer su, kao ljudi drugog reda, u potpunosti marginalizovani;

- Pristina i albanski lideri od oktobra 2000. godine na razne nacine odbijaju neophodan dijalog sa Beogradom, uz stalnu zamenu teza okrivljujuci za to Beograd;

- mediji na Kosovu i Metohiji permanentno emituju govor mrznje i sire neistine o srpskoj i ostalim nealbanskim zajednicama; oni su stavljeni u funkciju kampanje za nezavisnost Pokrajine i gotovo da i ne emituju program na srpskom jeziku;

- nema vladavine zakona, Srbi i ostali nealbanci nemaju pristup organima pravosudja...

Uprkos ovakvoj situaciji, doneta je pogresna odluka da se otvori pitanje buduceg statusa Kosova i Metohije. To se cini pod izgovorom da je nemoguce odrzanje statusa kvo. Razume se, niko nije za status kvo na Kosovu i Metohiji, a najmanje Beograd. Ali imajmo u vidu da bi ispunjenje sustinskih odredaba Rezolucije 1244 predstavljalo veliki korak napred iz statusa kvo. Sasvim izvesno, kada je rec o najosetljivijem pitanju Kosova i Metohije, odrzanju njegovog multietnickog karaktera, ne samo da nije doslo do ispunjenja Rezolucije, vec su stvari krenule unazad. U poslednjih gotovo sest godina, nova stvarnost Kosova i Metohije jeste cinjenica da jedna nacionalna zajednica, srpska, nestaje pod pritiskom i nasilnim delovanjem vecinske zajednice. Ako je to vazno merilo preko koga ce se ocenjivati standardi u oblastima vladavine prava, demokratije i manjinske zastite, onda ne samo da na Kosovu i Metohiji imamo status kvo, nego imamo opstu regresiju. Te se cinjenice ne mogu prikriti ni sa cim. Kako je onda, u svetlu tih cinjenica, moguce uopste razmisljati o perspektivi buduceg statusa Kosova i Metohije?
Medjunarodne snage, od svog dolaska u Pokrajinu juna 1999. godine, pokusavaju da uspostave standarde modernog multietnickog i demokratskog drustva. Pre tri godine, taj pristup resavanju problema Kosova i Metohije je definisan i ozvanicen kao politika „standardi pre statusa“, koju je Beograd podrzao. Uprkos negativnoj oceni u ispunjavanju ovih standarda koju daje i sam izvestaj Generalnog sekretara, iznose se neopravdano optimisticne procene da ce, posle sest godina slabih rezultata, doci do preobrazaja i znacajnog napretka u svega par meseci koji su pred nama, cime ce se stvoriti uslovi za otpocinjanje razgovora o buducem statusu Pokrajine. Istovremeno, nagovestava se da ce se politika „standardi pre statusa“ preformulisati u politiku „i standardi i status“, cime se, cinjenica je, priznaje neuspeh medjunarodne misije i trazi brza izlazna strategija, uz svesno pravljenje loseg kompromisa u vezi sa izgradnjom istinski multietnickog demokratskog drustva na Kosovu i Metohiji.

Zeleo bih da ovom prilikom primetim da je pristup Beograda ostao isti od uspostavljanja demokratskih vlasti u oktobru 2000. godine. Mi iskreno pokusavamo da, u partnerskom odnosu sa medjunarodnom zajednicom, doprinesemo uspostavljanju multietnickog drustva i izgradnji poverenja. Odmah nakon demokratskih promena u Beogradu, 2000. i 2001. godine, uz pomoc i partnerstvo medjunarodne zajednice, postigli smo veliki zajednicki uspeh u smirivanju krize na jugu centralne Srbije. Medjutim, kada smo pokusali da slican pristup primenimo na Kosovu i Metohiji, naisli smo na zid i svaka nasa inicijativa je unapred bila odbacena jer je dolazila iz Beograda.
Mi smo cvrsto opredeljeni da konstruktivnim pristupom pomognemo da se visemesecni zastoj u odnosima sa Pristinom sto pre prevazidje. Podsetio bih da je taj zastoj nastao posle masovnog i organizovanog pogroma Srba od strane albanskih ekstremista marta prosle godine. Smatrali smo tada, a i danas, da je pitanje opstanka Srba najdirektnije vezano za njihovu bolju i pouzdaniju institucionalnu zastitu kao zajednice na Kosovu i Metohiji. Stoga smo naglasak nase aktivnosti stavili na pitanje decentralizacije kao kljucno pitanje bezbednosti i institucionalnog preobrazaja Kosova i Metohije. Time nismo hteli da umanjimo znacaj takozvanih tehnickih pitanja, ali su u okolnostima fizicke ugrozenosti srpske nacionalne zajednice ta pitanja objektivno bila od srazmerno manje vaznosti. Vracajuci na dnevni red neka od ovih tehnickih pitanja, ne smatramo da je samim tim problem decentralizacije izgubio na svojoj dramaticnoj vaznosti u Pokrajini.
Imajuci sve ovo u vidu, mi smo sa Specijalnim predstavnikom pokrenuli pitanje reaktiviranja radnih grupa za nestala i kidnapovana lica i energetiku, kao i otpocinjanje procesa obnove crkava i manastira koji su osteceni ili unisteni u proslogodisnjem talasu nasilja. Sastanak radne grupe za nestale i kidnapovane ce se odrzati 10. marta u Beogradu i nadamo se da ce se time doprineti resavanju ovog osetljivog i, u osnovi, humanitarnog pitanja. Preduzeti su i odredjeni koraci u vezi sa ukljucivanjem u rad Visoke radne grupe za bezbednost kao i radnih grupa za decentralizaciju, saobracaj i povratak, i nadamo se da ce se prvi rezultati videti vec u narednih nekoliko nedelja. Ovom prilikom zelim da ponovim da je Beograd potpuno spreman da ucestvuje u svim procesima na Kosovu i Metohiji, ali na ravnopravnoj osnovi od pocetka do kraja svakog pojedinacnog procesa, ukljucujuci i proces decentralizacije.
Vratimo se, na kraju, na omiljenu metaforu kojom se u poslednje vreme recito opisuje tok procesa na Kosovu i Metohiji. Gde ide taj voz sa pocetka ovog izlaganja? Ako je njegovo krajnje odrediste Evropa, onda on, umesto lokalne linije, treba da bude deo nase velike kompozicije koja sigurno putuje ka potpunom ispunjenju svih standarda modernih evropskih drzava i punom clanstvu u Evropskoj Uniji. Bez sporednih koloseka na kojima se prave losi kompromisi u postizanju standarda istinski multietnickog drustva i crtaju granice monoetnicke drzave pre ulaska u Evropu bez granica. Ako je njegovo odrediste Evropa bez kompromisa, Beograd ce biti u ovom vozu.

Hvala na paznji.

назад ка првој страни новости
Архив