09.02.
Nadmene preporuke
Nadmenim tonom nekoga ko zna sta hoce te stoga i daje naredbe i
uputstva ko, sta i kako treba da uradi, MKG, na pedesetak strana
izvestaja, nudi „spasonosna resenja” za Kosmet, Balkan i citavu
medjunarodnu zajednicu...
Da su tzv. izvestaji Medjunarodne krizne grupe (MKG) u principu
provokativni, nije nista novo. Oni zbog toga i ne zasluzuju da se
komentarisu ili analiziraju. Pa ipak, nedavno objavljeni izvestaj
MKG „nadmasuje sve dosadasnje slicne izvestaje”.
Tako, na primer, u tome izvestaju pod naslovom „Kosovo: Na putu
ka konacnom statusu”, veoma autoritativnim tonom „prema svima” (zapadnim
zemljama, UN, generalnom sekretaru UN i Kontakt grupi), MKG nalaze
sta oni treba da urade da bi Kosmet postao nezavisan.
Nije jasno ko je od njih to trazio, ali autori izvestaja Medjunarodne
krizne grupe sebi dozvoljavaju da se tako odnose kako prema uglednim
drzavama i institucijama medjunarodne zajednice, tako i prema jednom
ozbiljnom medjunarodnom problemu kakav danas predstavlja Kosovo
i Metohija.
Parafraziracu nekoliko primera: „Zapadne zemlje i predstavnici UN
moraju ove godine da donesu odluku o konacnom statusu Kosova i Metohije,
jer ce se, u suprotnom, suociti sa opasnoscu od nove krize na Balkanu...”,
a zatim MKG, takoreci ultimativno, upozorava da ukoliko 2005. ne
bude ostvaren veliki napredak u pronalazenju resenja za buduci status
KiM onda ce se pojaviti opasnost od „novih sukoba na Kosmetu koji
bi mogli da izazovu nestabilnost u regionu.” „Nezavisnost Kosmeta
je jedino resenje koje moze da otkloni takvu opasnost”, zakljucuje
MKG.
Podvlaceci da situacija na Kosovu i Metohiji postaje sve opasnija,
da u regionu predstoje siroki neredi, pa cak i obnavljanje rata(!)
MKG „nalaze” svim stranama da odmah pocnu rad na stvaranju Kosmeta
kao nezavisne drzave.
Sto se Kontakt grupe tice, MKG „nalaze” toj grupi, koja ima medjuvladin
karakter (MKG je nevladina organizacija), da sto pre razradi plan
o odredjivanju „konacnog statusa Kosmeta”, pri cemu bi osnovni cilj
toga plana bio stvaranje nezavisnog KiM. MKG izlaze i svoje ideje
i detalje o tome sta bi takav plan o stvaranju nezavisnog KiM trebalo
da sadrzi, uz naglasak da bi kljucni uslovi za sticanje nezavisnosti
KiM bili: obaveza Albanaca da zastite manjine; da „ne dolazi u obzir”
bilo kakav oblik upravljanja Beograda nad Kosmetom; da „ne dolazi
u obzir” nikakva podela KiM; da se iskljucuje ujedinjenje, tako
nezavisnog KiM, sa Albanijom ili bilo kojom drugom drzavom.
Toboze zabrinut sve opasnijom situacijom na KiM, MKG predlaze generalnom
sekretaru UN da na Kosmet posalje svog specijalnog predstavnika,
koji bi „pomogao u postizanju dogovora” a tako postignuti dogovor
bi, navodno, zatim bio podrzan na medjunarodnoj konferenciji (o
kakvom dogovoru, izmedju koga, kakva konferencija i ko bi je sazvao
kao i slicna pitanja MKG ostavlja po strani!?).
Posto bi na „takvoj konferenciji” bile podrzane ideje o formiranju
nove vlade nezavisnog Kosmeta, onda bi ona, „trebalo da povede svoj
narod u nezavisnost, koju on prizeljkuje, i onda mora da postoji
potpuno postovanje i zastita kosmetskih Srba i drugih manjina”.
I tako sve u poznatom stilu, nadmenim tonom nekoga ko zna sta hoce
te stoga i daje naredbe i uputstva ko, sta i kako treba da uradi,
MKG, na pedesetak strana svoga izvestaja, nudi „spasonosna resenja”
za Kosmet, Balkan i citavu medjunarodnu zajednicu...
Ozbiljan citalac ovog izvestaja, prirodno, postavlja pitanje: da
li MKG „ne zna ili misli da mi ne znamo” sledece kapitalne cinjenice:
1. Sem sto je sudbinski srpsko–albanski, problem statusa Kosova
i Metohije je postao i ozbiljan „medjunarodni problem”. O tome problemu
je Savet bezbednosti UN (prema Povelji UN jedino odgovoran za odrzavanje
mira i bezbednosti u svetu) usvojio Rezoluciju broj 1244, u kojoj
su jasno navedene odredbe i uslovi koji se moraju sprovesti i ispuniti
pre nego sto se Savet bezbednosti ponovo vrati na problem KiM i
usvoji novu rezoluciju kojom ce definisati konacan status ove pokrajine
Srbije.
Time je medjunarodna zajednica, preko nadleznog organa UN, stavila
svima do znanja da je Kosmet i njegovo tretiranje u nadleznosti
UN.
2. Rezolucijom 1244 Savet bezbednosti UN je, izmedju ostalog, priznao
suverenitet SRJ odnosno drzavne zajednice SCG (kao nosioca medjunarodnopravnog
kontinuiteta SRJ) nad Kosmetom; nalozio da se izbeglice i prognanici
sa KiM vrate na svoja ognjista; da se na Kosmetu uspostave red,
mir, bezbednost i vladavina prava, koji ce omoguciti normalan i
bezbedan zivot svim gradjanima pokrajine; da se na granicu KiM,
prema Albaniji, vrate srpski policijski i carinski organi; da se
obezbedi sigurnost i postovanje svih ljudskih prava a u skladu sa
dostignutim evropskim civilizacijskim normama u tom pogledu; oformio
je misiju UN za KiM (Unmik) sa zadatkom da na licu mesta obezbedi
sprovodjenje Rezolucije 1244 i imenovao visokog predstavnika UN
kao sefa Unmika.
3. SB UN je, kasnije, na zasedanjima na kojima je razmatrao rezultate
sprovodjenja ove rezolucije, formulisao i osnovne uslove, poznate
kao „standardi”, koji se moraju ostvariti da bi SB, nakon toga,
mogao da pristupi definisanju konacnog statusa KiM. Podsecam da
je stav „standardi pre statusa” jednoglasno prihvacen i da figurira
u dokumentima SB.
Taj stav je takodje potvrdjivan i u izjavama vodecih drzavnika SAD
i vecine evropskih zemalja. Sam predsednik Bus je, nakon pobede
na ponovnim izborima za predsednika SAD, izjavio da su ciljevi americke
vlade na KiM sprovodjenje Rezolucije 1244, a zadaci americkih trupa
na KiM da odrzavaju mir i sprece eventualno obnavljanje misija,
imajuci u vidu, najverovatnije, nasilje od marta 2004.
Punisa A. Pavlovic
Diplomata u penziji
Politika online
ÝÐ×ÐÔ ÚÐ ßàÒÞø áâàÐÝØ ÝÞÒÞáâØ